Izbegnite Najveći Problem Kada Pravite Slavsko Žito

Bez slavskog žita ili slavskog kolača, nema slave. Sveće i vino, su takođe tradicionalna obeležja slava u Srbiji. Retko će domaćica spremiti ovo posluženje u nekoj drugoj prilici, mada bi trebalo jer je žito zdravo i hranjivo. Ono predstavlja žrtvu za zdravlje živih i pokoj duše umrlih predaka ali i svetitelja i zato se prema slavskom žitu, ljudi odnose sa izuzetnim poštovanjem jer simbolizuje život, plodnost i povezanost sa precima.

U nekim krajevima, slavsko žito se nakon pripreme koristi za obrednu molitvu, a zatim se podeli među prisutnima kao simbol zajedništva i plodnosti. Ono je ukusno, simbol i važan deo svake slave.

Najveći problem kada se pravi slavsko žito

Je nepravilno kuvana pšenica, što može dovesti do loše teksture,a to može uključivati.

Nedovoljno kuvana pšenica – ako se pšenica ne kuva dovoljno dugo, biće tvrda i teško će se mleti.
Previše vlažno ili suvo žito – loše ceđenje nakon kuvanja može učiniti previše vlažnim ili presuvim.
Loše mlevenje – ako se pšenica ne samelje dovoljno sitno, neće imati glatku teksturu.
Nedovoljno zaslađeno – premalo i previše šećera može učiniti žito previše bljutavim ili preslatkim.
Neujednačeno mešanje može dovesti do nehomogene mase.

Pravilno kuvana, oceđena i pažljivo zaslađena pšenica ključna je za savršenu pripremu.

Slavsko žito – RECEPT za 20 osoba

Sastojci

300gr pšenice – žita belije
300gr mlevenih oraha
oko 250gr šećera
vanila šećera
muskatni oraščić
malo cimeta ili ruma, suvog grožđa, meda za dodatnu teksturu i aromu po želji

Priprema

Pšenicu dobro očistiti od nečistoće i isprati je pod mlazom vode. Staviti je u veći sud, jer nabubri i ostaviti da provri. Kad provri, pustiti da vri par minuta, prosuti tečnost uz pomoć cediljke. Sipati novu, hladnu vodu i ponoviti postupak.

Ostaviti da opet provri, baciti tečnost, naliti opet čistu hladnu vodu i ostaviti da provri. Ponovite taj postupak četiri puta, da bi se voda izbistrila. U toku kuvanja, neka zrna žita će se raspuknuti, otvariće se i to tako treba.

Koristite kvalitetnu vodu tokom kuvanja žita. Filtrirana voda kao sa planinskog izvora. Bokali za filtriranje vode, Nemački kvalitet i pouzdanost.

Kad četvrti put voda uzavri, skloniti posudu sa vatre, staviti na hladno mesto, poklopiti posudu poklopcem i na nju staviti neki stari jastuk ili ćebe na nekoliko sati mirovanja.

Procediti i sačuvajte 2dl tečnosti. Sameljite ga, koristiti multipraktik ili mašinu za mlevenje mesa, nemojte koristit blender.

U šerpi izmešati žito, mlevene orahe i šećer. Dodati vanila šećer, malo cimeta ili ruma, suvog grožđa, meda za dodatnu teksturu i aromu po želji.

Nije dobro da bude suvo, pa žitu dodajte malo tečnosti koja je ostala od kuvanja (sipajte po malo i procenite sami koliko da sipate).

Probajte, po potrebi dodajte još šećera. Neki vole slađe pa dodaju oko 250gr šećera.

Sve staviti u ukrasnu činiju i ukrasiti ga.

Rano ujutro, na dan Krsne slave, domaćin ga nosi u crkvu, da ga sveštenik osvešta. Ukućane i goste pre ručka, poslužiti sa kašičicom žita.

Kada prođe slava, vreme je za vaskršnji post (kada i šta jesti tokom posta).

Koliko je hranjivo i zdravo slavsko žito

Ono je relativno hranljivo, jer sadrži hranjive sastojke. Njegova nutritivna vrednost zavisi od recepta.

Na 100g slavskog žita

Oko 250-300 kcal
Ugljeni hidrati 50-60g (većinom iz šećera i pšenice)
Proteini 5-7g (iz pšenice i oraha)
Masti 8-12g (pretežno iz oraha)
Vlakna 4-6g (iz celih zrna pšenice)

Zdravstvene koristi. Pšenica je bogata vlaknima koja poboljšavaju varenje. Orasi sadrže zdrave masti, vitamine i antioksidanse.

Mogući nedostaci. Puno šećera nikada nije pametno jesti. Zdravija verzija žita koristi manje šećera ili prirodne zaslađivače (med) i integralnu pšenicu.

Kako je nastalo slavsko žito (istorijat)

Poznato i kao koljivo, potiče iz pravoslavne hrišćanske tradicije i ima duboke korene u predhrišćanskim obredima. Pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su koristili kuvanu pšenicu u ritualima posvećenim duhovima predaka, verujući da pšenica simbolizuje život, smrt i obnovu.

Kada je hrišćanstvo prihvaćeno među Južnim Slovenima u 9. veku, ovaj običaj je preuzet i prilagođen crkvenim obredima. Ono se priprema u čast svetitelja zaštitnika porodice na slavu, simbolizujući Hristovo vaskrsenje i veru u večni život.

Pšenica predstavlja plodove zemlje i život, šećer slatkoću večnog života, a mleveni orasi molitvu za pokojne članove porodice. Danas je ono neizostavan deo krsne slave u Srbiji i kod pravoslavnih vernika.

Autor članka

Dejan Čorba, linkedin nalog. Od 2014 god napisao preko 400 članaka na teme iz širokog spektra oblasti. Članke radi samostalno ili u saradnji sa stručnim saradnicima kada je tema iz oblasti zdravlja.