Od Čega se Pravi Viski | najcenjenije alkoholno piće

Viski nastaje fermentacijom žitarica, kao što su ječam, kukuruz, raž i pšenica. Postoje različite vrste viskija. Obično stoji u drvenim bačvama, koje su zagaravljene i napravljene od belog hrasta.

Od čega se pravi škotski viski

Škotski viski se pravi uz pomoć vode, kvasca i ječmenog slada. Da bi dobio naziv “Scotch Whisky”, viski mora biti slad s’ječmom. Žitni viski u Škotskoj tradicionalno koristi kukuruz ili pšenicu. Pšenica je postala sve popularnija u Škotskoj od 1980-ih.

Od čega se pravi burbon

Burbon se pravi uz pomoć vode, kvasca i žitarica, od kojih je najmanje 51% kukuruz. Ostalih 49% kaše može biti bilo koja kombinacija drugih žitarica. Straight raženi viski se pravi od vode, kvasca i najmanje 51% žitarica je raž.

Za najkvalitetniji viski se koristi kvalitetna voda tokom proizvodnje. Čista voda kao sa planinskog izvora, bokali za filtriranje vode, Nemački kvalitet i pouzdanost.

Vrste viskija

Osnovna podela viskija je na malt (od ječmenog slada) i grain (od bilo koje vrste žitarica).

Malt i grain se kombinuju, pa se dobija i vrsta blended, i ovoj kategoriji pripada najveći broj prodatih viskija, pa tako postoji.

Single malt viski iz jedne destilerije napravljen od slada samo jedne vrste žitarice. Ako na viskiju ne stoji da je single barrel, znači da sadrži viskije iz više bačvi, koji su različitih godina, pa se postiže ukus koji je tipičan za određenu destileriju.

Blended malt viski predstavlja mešavinu single malt viskija iz različitih destilerija. Ako nosi oznaku “Pure Malt” ili samo “Malt” gotovo je sigurno mešani malt viski.
Blended viski je napravljen od mešavine različitih vrsta viskija i može da sadrži viski iz više destilerija. Većina škotskih, irskih i kanadskih viskija prodaje se kao mešavina, čak i kada su proizvod jedne destilerije, kao što je uobičajeno u Kanadi.

Cask strength (barrel proof) viskiji su retki, i obično se samo najbolji viski flašira na ovaj način. Dok se običan viski razblažuje s vodom dok ne dođe do (obično) 40% alkohola, cask strength je nerazblažen ili samo blago razblažen.

Single Cask (single barrel) viski se flašira iz pojedinačnog bureta, i boce često nose oznaku određene bačve i imaju određeni broj. Ukus ovih viskija može znatno da varira od bačve do bačve u okviru istog brenda.

Viski lakše klizi na pun stomak. Napravi američke palačinke po receptu profi kuvara.

Prosec proizvodnje viskija

Dva ključna sastojka su voda i kvasac. Treći sastojak je neka žitarica. U škotskom viskiju ovo je ječmeni slad. U burbonu 51% mora biti kukuruz. Četvrti i peti element su vreme i drvo. To nisu sastojci u tradicionalnom smislu, ali igraju ključnu ulogu.

Zrna žitarica prvo u vodi da odstoje, dok ne proklijaju, pa se zatim suše. Nakon sušenja odvija se fermentacija, pa sledi nova destilacija i to u bakarnim cilindrima. Tokom ove fermentacije koristi se kvasac, a proces fermentacije traje 60 sati.

Kvasac se koristi kako bi se slad pretvorio u alkohol. Još dva puta se na isti način vrši destilacija. Poslednja destilacija ide vrlo sporo i popularno se naziva „kap po kap“. Na kraju proizvodnje, viski se stavlja u hrastove bačve, gde stoji najmanje dve godine.

Viski ne sazreva u boci već u bačvama, tako da je starost viskija vreme između destilacije i flaširanja.

Najčešći problem kada se pokušava napraviti viski?

Najčešći problem pri pravljenju viskija, posebno u kućnim uslovima, je kontrola procesa fermentacije i destilacije, što značajno utiče na kvalitet krajnjeg proizvoda. Ključni izazovi su.

Fermentacija. Neodgovarajuća temperatura ili kvalitet kvasca mogu uzrokovati slab proces fermentacije, što dovodi do niske količine alkohola u osnovnoj smeši.
Destilacija. Ako se destilacija ne obavi pravilno, može doći do nečistoća u alkoholu, što narušava ukus i bezbednost pića.

Odležavanje. Pravi viski zahteva odležavanje u drvenim buradima, što je teško postići kod kuće, nedostatak pravilnog odležavanja smanjuje dubinu ukusa.

Pravljenje viskija zahteva preciznost, strpljenje i odgovarajuću opremu.

Kako je nastao viski (istorijat)

Viski ima bogatu istoriju koja seže stotinama godina unazad, a njegova tačna pojava povezana je sa razvojem destilacije u Evropi. Prvi zapisi o viskiju, poznatom kao “uisge beatha” (galski izraz za “voda života”), pojavili su se u Irskoj i Škotskoj u 15. veku. Ova tehnika proizvodnje alkohola preneta je iz arapskog sveta preko Španije, gde su alhemičari koristili destilaciju za pravljenje medicinskih eliksira.

U početku, viski se pravio od fermentisanog ječma, a koristio se pretežno kao lek za lečenje raznih bolesti. Do 16. i 17. veka, proizvodnja viskija postala je popularnija, a kvalitet se značajno poboljšao. Škotska i Irska postale su pioniri u pravljenju viskija, dok su kasnije, sa migracijom stanovništva, tehnike proizvodnje prenete i u Ameriku.

Industrijalizacija proizvodnje u 18. i 19. veku, uz uvođenje drvenih buradi za odležavanje, dovela je do razvoja viskija kakvog danas poznajemo, sa bogatim, kompleksnim ukusom i mirisom. Danas je viski jedno od najcenjenijih alkoholnih pića, s regionalnim varijacijama kao što su škotski, irski, burbon i kanadski viski.

Zaključak

Viski se pravi od osnovnih sastojaka kao što su žitarice, voda i kvasac, kroz pažljiv proces fermentacije, destilacije i odležavanja. Obično se koriste žitarice poput ječma, kukuruza, raži ili pšenice, dok kvalitetna voda doprinosi specifičnom ukusu.

Kvasac je ključan za pretvaranje šećera iz žitarica u alkohola tokom fermentacije. Za destilaciju se koristi oprema od bakra ili nerđajućeg čelika, koja osigurava čistoću ukusa. Škotski “scotch” viski, posebno “single malt,” poznat je po bogatom ukusu, dok druge vrste, poput američkog “whiskey”-a, nude različite ukuse.

Autor članka

Dejan Čorba, linkedin nalog. Od 2014 god napisao preko 400 članaka na teme iz širokog spektra oblasti. Članke radi samostalno ili u saradnji sa stručnim saradnicima kada je tema iz oblasti zdravlja.