Poseban dan u Godini Kada bi Trebalo ići u Manastir Ravanica Obići Mošti Svetog Kneza Lazara

Manastir Ravanica je ženski pravoslavni manastir, pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve. Poznat po tome što su u njemu mošti Svetog kneza Lazara i najznačajnije mesto srpske istorije i pravoslavlja.

Kada je Najbolje ići u manastir Ravanicu

Najbolje vreme za posetu zavisi od toga da li želite da doživite duhovnu atmosferu tokom velikih praznika ili da izbegnete gužve.

Poseban dan u toku godine kada bi trebalo ići.

• 23. maj je praznik Svetog kneza Lazara, kada se održava velika liturgija i sabor vernika.
• Vidovdan (28. jun) je značajan dan zbog Kosovske bitke i mučeništva kneza Lazara.
• Vaskrs i Božić je posebna duhovna atmosfera, ali i velika gužva.

Idealni periodi za mirniju posetu

• Proleće i jesen – prijatno vreme za obilazak i uživanje u prirodi oko manastira.
• Radni dani – manje gužve u odnosu na vikende i praznike.

Pogledajte, kada je najbolje ići u manastir Tumane, poznat po čudotvornim moštima svetog Zosima i svetog Jakova.

Crkva manastira Ravanice

Crkva manastira Ravanice nije samo sveto mesto, već i riznica umetnosti i istorije. U njenom živopisu, završenom 1387. godine, prvi put se pojavljuje samostalni srpski slikarski stil, koji će kasnije postati prepoznatljiv u Pomoravlju.

Jedan od najupečatljivijih prizora u crkvi je ktitorska kompozicija, na kojoj su prikazani knez Lazar i kneginja Milica sa sinovima, Stefanom i Vukom, držeći model crkve. Freske su delo najmanje trojice majstora, a ono što ih izdvaja jeste bogata dekoracija svetitelja.

Posebno se ističu sveti ratnici, oslikani u raskošnim odelima i ukrašenim oklopima, nalik junacima iz narodnih pesama. Ovaj dekorativni stil kasnije je postao zaštitni znak manastirskog slikarstva Pomoravlja.

Pogledajte elegantni stakleni bokal za filtriranje vode iz česme. Voda kao sa planinskog izvora u kući.

Ali istorija Ravanice nije bila laka – nakon kneževe pogibije na Kosovu, manastir je postao meta turskih napada i već krajem 14. veka doživeo je prvo spaljivanje. Obnovljen je tek u 18. veku, a zatim ponovo u 20. veku.

Mošti kneza Lazara, proglašenog za sveca, prenete su u Ravanicu 1392. godine, gde su počivale do Velike seobe Srba 1690., kada su ih monasi sklonili u Ugarsku. Posle tri veka lutanja, njegove mošti su 1989. vraćene u Ravanicu, gde i danas počivaju.

Posebnu prekretnicu u istoriji manastira donela je 1946. godina, kada je igumanija Jefimija sa 25 monahinja preuzela upravu. Tada je, posle šest vekova, Ravanica postala ženski manastir, kakav je i danas.

Kako se obući za manastir Ravanicu

Za posetu manastiru Ravanica, važno je pridržavati se dostojnog i skromnog oblačenja.

Žene

• Duge suknje ili haljine (do kolena ili niže), bez dekoltea.
• Marama ili neki drugi način pokrivanja glave (ako ulazite u crkvu ili molitvene prostore).
• Zatvorene cipele (poželjno su visoke pete izbegavati).

Muškarci

• Duge pantalone (ne šortsevi) i duge majice ili košulje.
• Zatvorene cipele (izbegavajte sandale i papuče).

Manastir je duhovno mesto, pa se očekuje od posetilaca da se oblače sa poštovanjem. U slučaju neprikladnog oblačenja, manastir može pružiti marame ili suknje ženama koje nisu adekvatno obučene.

Ko je podigao manastir Ravanicu (istorijat)

Manastir Ravanica je podigao knez Lazar Hrebeljanović u drugoj polovini 14. veka (između 1375. i 1377. godine). Bila je njegova zadužbina i duhovni centar.

Manastir je služio kao utvrđeni centar srpske države pred bitku na Kosovu 1389. godine.

Nakon kosovske bitke, telo kneza Lazara preneto je u Ravanicu, gde su njegove mošti počivale vekovima.

Tokom osmanskih osvajanja, manastir je više puta pljačkan i razaran, ali je obnovljen u 18. veku.

Danas je Ravanica važan duhovni centar i jedno od najznačajnijih mesta srpske istorije i pravoslavlja.

Predstavlja početak moravske škole u srpskoj arhitekturi, sa prelepim freskama i očuvanim utvrđenjem.

Kosovska bitka (1389)

Nije bila samo sukob dveju vojski – ona je postala simbol viteštva, žrtve i duhovne snage srpskog naroda. U središtu legende nalazi se hrabri podvig Miloša Obilića, srpskog viteza koji je, po predanju, uspeo da se probije do samog sultana Murata I i okonča njegov život.

Ovaj čin odjekivao je širom Evrope, ali je postojao još jedan podvig, duboko urezan samo u srpsko kolektivno sećanje. Tadašnji srpski vladar, knez Lazar Hrebeljanović, čovek koji je ujedinio razjedinjene srpske zemlje nakon haosa nastalog posle smrti cara Dušana, postao je simbol idealnog vladara. Njegova vlast bila je utemeljena na harmoniji između države i crkve, a uoči bitke doneo je odluku koja će ga uzdići u red najvećih srpskih svetitelja i mučenika.

Suočen sa nadmoćnom turskom vojskom, Lazar se nije rukovodio samo zemaljskom taktikom – on je doneo odluku večnosti. Umesto da traži kompromis sa osvajačima, odabrao je zavet sa Bogom, prihvativši mučeničku smrt i opredeljujući se za Carstvo nebesko.

Njegova žrtva postala je temelj srpske duhovnosti, a Kosovska bitka simbol večne borbe između prolaznog i neprolaznog, između zemaljskog i nebeskog.

Manastir Ravanica lokacija​

Nalazi se u centralnoj Srbiji, selo Senje, opština Ćuprija, na padinama Kučajskih planina.

Kako doći

Automobilom: iz Beograda putem E75 (autoput Beograd–Niš), zatim skretanje ka Ćupriji i dalje ka selu Senje (oko 140 km, 1h 30min vožnje).

Autobusom/Vozom: do Ćuprije, zatim taksijem ili lokalnim prevozom do manastira (oko 10 km od centra Ćuprije).

Šta se može pojesti i popiti u manastiru Ravanica

U manastiru Ravanica posetioci mogu da probaju tradicionalnu manastirsku hranu, koja je jednostavna, zdrava i često pripremljena prema postnim pravilima.

• Domaći hleb i proje – pravljeni po starim receptima
• Pasulj – često pripreman na manastirski način
• Sarma od kiselog kupusa – posna ili mrsna varijanta
• Pite i pogače – sa sirom, krompirom ili zeljem
• Med i džem – proizvedeni u manastiru ili okolini

• Domaći čajevi – od lekovitog bilja iz okoline
• Osvećena voda – može se uzeti u crkvi
• Domaći sokovi – od maline, zove ili višnje

Hrana je jednostavna i dostupna u određenim periodima, posebno na manastirskim slavljima i praznicima. U blizini se nalaze i restorani sa tradicionalnim jelima.

Proja – RECEPT

Manastirska proja – tradicionalni recept iz manastira Ravanica

Sastojci

• 2 šolje kukuruznog brašna
• 1 šolja pšeničnog brašna
• 1 kesica praška za pecivo
• 1 kašičica soli
• 1,5 šolja jogurta (ili vode za posnu verziju)
• 1/2 šolje ulja
• 2 jaja (ili bez jaja za posnu verziju)
• 100g sira (po želji)

Za posnu verziju proje, možete koristiti filtriranu vodu koja je kao sa planinskog izvora. Pogledajte elegantne bokale za filtriranje vode iz česme.

Priprema

• Pomešati kukuruzno i pšenično brašno, dodati prašak za pecivo i so
• Dodati jogurt, ulje i umućena jaja (ako ih koristite). Sve dobro promešati da se dobije ujednačena smesa
• Izmrviti sir i umešati u testo
• Smesu sipati u podmazan pleh i peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok ne porumeni
• Ostaviti da se malo ohladi, pa seći na kocke i služiti toplo uz domaći kiselo mleko ili čaj

U manastirima se ova proja često služi uz med, džem ili turšiju, posebno u vreme posta.

Zaključak – manastir Ravanica u odnosu na druge manastire u Srbiji

Manastir Ravanica je poznat po nekoliko ključnih stvari koje ga izdvajaju od drugih manastira u Srbiji.

Zadužbina kneza Lazara – Manastir je osnovao knez Lazar Hrebeljanović u drugoj polovini 14. veka, a u njemu su se vekovima čuvale njegove mošti.

Povezanost sa Kosovskom bitkom – Ravanica je bila duhovni centar pred Kosovsku bitku 1389. godine, a posle bitke postala mesto gde su pohranjene mošti kneza Lazara.

Prvi manastir moravske škole – Arhitektonski, Ravanica je prvi primer moravskog stila u Srbiji, sa bogatim freskama i specifičnim spojem vizantijskih i srpskih elemenata.

Manastir-utvrđenje – Za razliku od mnogih drugih manastira, Ravanica je imala odbrambene zidine i kule, što pokazuje njen strateški značaj u srednjem veku.

Danas je važan duhovni i istorijski centar, a naročito se posećuje na 23. maj (praznik Svetog kneza Lazara) i Vidovdan (28. jun).

Autor članka

Dejan Čorba, linkedin nalog. Od 2014 god napisao preko 400 članaka na teme iz širokog spektra oblasti. Članke radi samostalno ili u saradnji sa stručnim saradnicima kada je tema iz oblasti zdravlja.