Kada je Najbolje ići u Manastir Manasija | ima najlepše freske Srpske srednjovekovne umetnosti

Danas je manastir Manasija ženski manastir i to od 1954. godine kada su ga naselile monahinje. Crkva Sv. Trojice predstavlja drugu po veličini crkvu medju srednjovekovnim manastirima, odmah posle crkve manastira Visoki Dečani.

Crkva spada među najreprezentativnije građevine moravskog stila graditeljstva, iako se u dekorativnim elementima razlikuje od drugih crkava ove epohe.

Idealna kombinacija za jednodnevni izlet. Preporuka je da prvo posetite manastir, zatim Resavsku pećinu, a možete obići i vodopad Lisine koji je u blizini.

Kada je najbolje ići u manastir Manasija

Najbolje vreme za posetu manastiru Manasija zavisi od toga šta želite da doživite.

• Avgust – tokom manifestacije “Dani viteštva – Just Out”, kada manastir oživi u srednjovekovnom duhu
• Radni dani – idealni za mir i tišinu, bez velikih gužvi
• Vikendi i praznici – više posetilaca, ali i bogatija atmosfera, posebno tokom liturgija
• Jutarnji sati – manje gužve i prijatnija temperatura za obilazak
• Proleće i jesen – najlepši period zbog prijatnog vremena i prirode u punom sjaju

Ako želite duhovni mir, birajte radne dane i rane jutarnje sate.

Kada je najbolje ići u manastir Tumane.

Da li se treba postom pripremiti za dolazak u manastir

Post nije obavezan za dolazak u manastir Tumane, ali je preporučljiv ako želite da se pričešćujete.

• Poseta radi molitve i duhovnog mira – post nije obavezan, ali se preporučuje da se izbegava teška hrana i da se usredsredite na pozitivne misli.
• Pričešće – ako želite da se pričestite, potrebno je da postite određeni broj dana, u skladu sa crkvenim pravilima. Najčešće, to podrazumeva najmanje tri dana posta, uz molitvu i ispovest.
• Redovni post – pravoslavni vernici poste svake srede i petka, kao i tokom svih propisanih postova u toku godine.

Najbolje je posavetovati se sa vašim sveštenikom o pripremi za pričešće.

Jela koje se mogu probati u manastiru Manasija

U manastiru Manasija nema klasičnog restorana, ali posetioci mogu probati jednostavnu monašku hranu, koja se povremeno služi u sklopu manastirskog konaka ili za hodočasnike.

Možete pojesti

• Pasulj na manastirski način (posni ili mrsni)
• Domaći hleb i projara
• Kuvani krompir sa začinima
• Med, džem i domaći namazi

Možete popiti

• Manastirski čaj od lekovitog bilja
• Domaći sokovi od voća iz okoline
• Izvorska voda

U blizini manastira nalaze se i restorani sa tradicionalnim srpskim specijalitetima, kao što su jagnjetina, roštilj i jela ispod sača.

Domaći hleb na manastirski način – RECEPT

Ovaj hleb je jednostavan, ukusan i tradicionalan deo monaške trpeze u manastiru Manasija.

Sastojci

• 500g brašna (može biti belo, integralno ili mešano)
• 1 kašičica soli
• 1 kašičica šećera
• 1 kesica suvog kvasca (ili 20g svežeg kvasca)
• 300ml tople vode
• 2 kašike maslinovog ulja

Preporuka je koristiti vodu kao sa planinskog izvora. Koristite bokal za filtriranje vode, Nemački kvalitet i pouzdanost.

Priprema

• u posudi pomešati kvasac, šećer i toplu vodu
• ostaviti 10 minuta da kvasac nadođe
• dodati brašno, so i ulje
• pa umesiti meko testo
• pokriti krpom i ostaviti 45 do 60 minuta da naraste
• prebaciti testo u podmazan pleh
• oblikovati hleb
• ostaviti još 15 minuta da odmori
• peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 do 40 minuta, dok ne dobije zlatnu boju

Ostaviti da se malo ohladi pre sečenja. Možete dodati susam, lan ili kim za bogatiji ukus. Hleb se često služi uz med, džem ili maslinovo ulje.

Kako se obući za manastir Manasiju

Za posetu manastiru Manasija treba se obući pristojno i prikladno, u skladu sa pravoslavnom tradicijom. Ukoliko niste prikladno obučeni, manastir može ponuditi marame ili suknje za prekrivanje tokom boravka.

Za žene

• Duža suknja ili haljina (ispod kolena)
• Bluzа sa rukavima (bez dubokog dekoltea)
• Marama za pokrivanje glave (nije obavezna, ali poželjna)

Za muškarce

• Dugačke pantalone (ne šorts)
• Majica ili košulja sa rukavima

Izbegavajte

• Kratke suknje, šorceve i usku odeću
• Majice na bretele i duboke izreze
• Sportske helanke ili trenerke

Manastir Manasija lokacija​

Manastir Manasija se nalazi u centralnoj Srbiji, kod grada Despotovca, oko 140km jugoistočno od Beograda. U dolini reke Resave, po kojoj je manastir prvobitno nosio ime, na samo kilometar od Despotovca, nalazi se jedan od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih manastira i nadaleko čuven po svojoj „Resavskoj školi“.
Na pažljivo odabranom mestu, na šumovitom uzvišenju, manastirsku crkvu posvećenu sv. Trojici „čuva“ visoko utvrđenje od 11 kula.

Kako doći. Manastir je lako dostupan i ima parking za posetioce.

Iz Beograda: autoputem A1 do Ćuprije, zatim putem ka Despotovcu i dalje do Manasije (oko 2 sata vožnje).
Iz Niša: autoputem A1 do Paraćina, zatim preko Despotovca (oko 1,5 sat vožnje).

Ko je podigao manastir Manasiju (istorijat)

Manastir Manasiju je podigao despot Stefan Lazarević početkom 15. veka, između 1407. i 1418. godine. Manastir je bio duhovni i kulturni centar njegove despotovine, a u njemu je delovala i poznata Resavska škola, gde su se prepisivale i prevodile knjige.

Manasija je poznata po moćnim zidinama i kulama koje su služile za odbranu, kao i po freskama, koje spadaju među najlepše u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti.

Despot Stefan Lazarević, u narodu poznat kao Stefan Visoki zbog svoje građe a i zbog visokog ugleda koji je imao medju svojim narodom a i evropskom vlastelom, na vlast je došao 1389.godine, kada je na Kosovskom boju poginuo njegov otac, knez Lazar, a on kao maloletan preuzeo vlast, zajedno sa svojom majkom Milicom Hrebeljanović. Kada je postao punoletan, njegova majka se kao monahinja Evgenija zamonašila i prešla u svoju zadužbinu, Ljubostinju.

Iako je važio za jednog od najboljih vitezova „Zmajevog reda“ i bio jedan od najboljih vojskovodja, on je takodje imao i umetničku stranu. Njegova književna dela ga svrstavaju u red najboljih srpskih srednjovekovnih književnika, a najznačajnija dela su “Zakon o rudnicima”, “Pohvalno slovo Knezu Lazaru” iz 1403. godine, kao i “Slovo ljubve” iz 1409. koji je jedan od najlepših tekstova srpske književnosti.

Prvo veliko stradanje manastira

Je bilo 1456.godine, kada su (po pretpostavkama) stradale trepezarija i još neke značajne gradjevine. Tri godine kasnije, Turci su osvojili Srbiju, a manastir su koristili kao važnu odbrambenu građevinu. Manastir je još nekoliko puta u svojoj istoriji razaran i pljačkan, a tek krajem 19. veka započinje obnova manastirskog kompleksa i crkve.

Obnova manastirskih konaka započela je 1932. godine kada je sagrađen sprat prvobitnog konaka, a potom 1977. je sagrađen konak koji se i danas nalazi u okviru manastira. 1985 godine je sagrađen konak za goste, čiji sastavni deo čini svečana trepezarija, kao i biblioteka.

Manastir Manasija i Resavska pećina​

Resavska pećina je oko 10km od manastira Manasija (15 minuta vožnje).

Zaštićena je kao prirodno dobro od izuzetnog značaja i svrstana je u I kategoriju zaštite kao spomenik prirode. Resavska pećina je jedna od najlepših pećina u Srbiji, duga 4,5km (za posetioce je dostupno 800m), sa bogatim pećinskim ukrasima starim preko 80 miliona godina.

Prvobitno nazvana Divljakovačka pećina, jer se nalazi na rubu kraškog polja Divljakovac, u ataru sela Jelovac, deo je planinskog masiva Južni Kučaj i predstavlja jedan od najneobičnijih speleoloških lokaliteta u Srbiji.

Resavska pećina je sistem kanala raspoređen u dva nivoa, sa osam jasno izdvojenih morfoloških celina. Dve velike dvorane su povezane blago razgranatim kružnim kanalom. Počinje ogromnom ulaznom dvoranom, zatim se račva na desni i levi kanal.

Kristalna dvorana predstavlja pravu baštu stalaktita i stalagmita, dok je izlazna, Blatna dvorana bogata kipovima i velikim salivima.

Autor članka

Dejan Čorba, linkedin nalog. Od 2014 god napisao preko 400 članaka na teme iz širokog spektra oblasti. Članke radi samostalno ili u saradnji sa stručnim saradnicima kada je tema iz oblasti zdravlja.