Kada je Najbolje ići u Manastir Studenica (pod zaštitom UNESCO-a kao deo svetske baštine)

Manastir Studenica je jedan od najznačajnijih pravoslavnih manastira u Srbiji, ima bogatu istoriju i duhovnu važnost. Pod zaštitom je UNESCO-a kao deo svetske baštine.

Kada je najbolje ići u Manastir Studenica

Poseban dan u toku godine kada bi trebalo ići.

• 14 novembar – praznik Svetog Simeona Mirotočivog (Stefan Nemanja, osnivač manastira)
• 28 februar – dan smrti Svetog Simeona
• 26 april – praznik Prenosa moštiju Svetog Save
• Velika Gospojina (28. avgust) – jedan od najvećih pravoslavnih praznika, kada se okuplja veliki broj vernika.

U tim danima održavaju se liturgije i posebni verski obredi, a atmosfera je posebno duhovna i svečana.

Pijte vodu kao sa planinskog izvora, elegantni stakleni bokal za filtriranje vode sa česme.

Najbolje vreme za posetu

Proleće i jesen, ovo su idealna godišnja doba za posetu, jer su temperature ugodne, a priroda je prelepa.
Letnji meseci, manastir je otvoren tokom cele godine, pa ga možete posetiti i leti, ali imajte na umu da mogu biti visoke temperature.
Radno vreme, otvoren je za posete od 8 do 17 časova.

Kada je najbolje ići u manastir Tumane i da li se treba postom pripremiti za dolazak.

Po čemu je poznata Studenica u odnosu na druge manastire u Srbiji

On je jedan od najvažnijih i najlepših srpskih manastira.

Manastir je poznat po svojoj izuzetnoj arhitekturi, koja spaja romaničke i vizantijske uticaje.

Beloj mermernoj arhitekturi u stilu Raške škole, što ga čini jednim od najlepših srpskih srednjovekovnih zdanja.

Freske u Studenici, posebno one iz 13. veka, smatraju se remek-delima vizantijskog slikarstva i predstavljaju vrhunac srednjovekovne umetnosti.

Izuzetnim freskama iz 13. veka, posebno čuvenoj fresci „Raspeće Hristovo“, koja spada među najlepše u pravoslavnom svetu.

Poznat je po vezi sa Svetim Savom, koji je u Studenici postavio temelje Srpske pravoslavne crkve.

Poznat je UNESCO zaštiti – upisan je na listu svetske baštine zbog svoje istorijske i umetničke vrednosti.

Da li se može noćiti u manastiru Studenica

Raspolaže konacima u kojima je moguć smeštaj i noćenje koji su namenjeni za smeštaj posetilaca i hodočasnika.

Konak manastira studenica cena

U konaku gostima je omogućen boravak i prenoćište u urednim jednostavnim sobama. U konaku gostima je u ponudi ukusna i kvalitetna tradicionalna hrana i piće. Posna trpeza goste očekuje tokom posta ili posnih dana. Smeštajni kapacitet konaka je oko 90 gostiju u jednokrevetnim i višekrevetnim sobama.

Za informacije o ceni i mogućnosti odsedanja u konaku, pozovite +381-64-642-1239 ili +381-64-646-7492

Smeštaj u manastirskim konacima je obično skromniji u odnosu na hotelski smeštaj, jer je fokus na duhovnom iskustvu.

Poštovanje pravila manastira je od suštinskog značaja, uključujući tišinu, skromno odevanje i učešće u bogosluženjima.

Preporuka je da se unapred raspitate i rezervišete smeštaj, posebno tokom praznika i vikenda, kada je manastir često posećen.

Poseta Manastiru Studenica i noćenje u njegovim konacima može biti jedinstveno duhovno iskustvo.

Ko je podigao manastir Studenicu (istorijat)

Podigao je Stefan Nemanja, osnivač dinastije Nemanjića i utemeljivač srpske srednjovekovne države. Gradnja je započeta oko 1183. godine, a završena krajem 12. veka.

Stefan Nemanja je bio veliki župan Raške i značajna ličnost srpske istorije. Njegova odluka da podigne manastir Studenicu odražava njegovu posvećenost pravoslavnoj veri i želju da ostavi trajni trag.

Nakon što se zamonašio i postao monah Simeon, Stefan Nemanja je prepustio presto svom sinu Stefanu. Sveti Sava, najmlađi Nemanjin sin, imao je ključnu ulogu u daljem razvoju manastira.

Kralj Milutin je kasnije podigao Kraljevu crkvu u okviru manastirskog kompleksa.

Studenica je postala duhovni i kulturni centar Srbije, a njen značaj dodatno je uvećao Nemanjin sin, Sveti Sava, koji je ovde uspostavio temelje autokefalne Srpske pravoslavne crkve. On je ujedno bio i mauzolej Stefana Nemanje, čije su mošti ovde prenete nakon njegove smrti u Hilandaru.

Tokom vekova, Studenica je preživela mnoge pustoši, ali je zahvaljujući obnovama sačuvala svoju veličanstvenu Rašku školu arhitekture i čuvene freske iz 13. veka, među kojima se ističe „Raspeće Hristovo“. Danas je pod zaštitom UNESCO-a i jedan je od najvažnijih manastira u Srbiji.

Šta se može pojesti i popiti u manastiru Studenica

Može se probati tradicionalna monaška hrana, pripremljena od prirodnih i domaćih sastojaka. Obroci su jednostavni, ali zdravi i ukusni, u skladu sa pravoslavnim postom i monaškim načinom života.

• Domaći hleb i pogača – pravljeni po starim receptima
• Pasulj, čorbe i variva – često posni obroci
• Sir i kajmak – domaći mlečni proizvodi
• Oraščasti plodovi i suvo voće – za snagu i izdržljivost
• Med i džem – od lokalnih sastojaka
• Čajevi od lekovitog bilja
• Mleko i jogurt – sveže i domaće
• Domaće vino ili rakija – simbol gostoprimstva (ponekad se služe posetiocima)

U blizini manastira se nalaze i konaci gde gosti mogu dobiti obrok, naročito ako ostaju duže vreme.

Pasulj – RECEPT

Recepta za tradicionalni pasulj, kakav se često priprema u manastirima, uključujući i Studenicu.

Pasulj na manastirski način je tradicionalan i jednostavan, sa bogatim ukusom.

Sastojci

• 500g pasulja (najbolje tetovac)
• 2 glavice crnog luka
• 2 šargarepe
• 1 koren peršuna
• 1 koren celera
• 3 čena belog luka
• 2 lista lovora
• 1 kašičica mlevene crvene paprike
• So i biber po ukusu
• Ulje
• Voda

Pijte vodu kao sa planinskog izvora, elegantni bokali za filtriranje vode sa česme.

Priprema

• pasulj potopiti u hladnu vodu i ostaviti da odstoji preko noći
• sutradan, procediti pasulj i staviti ga u šerpu sa svežom vodom
• kuvati pasulj dok ne omekša, ali ne da se raspadne
• crni luk, šargarepu, peršun i celer iseckati na sitne kockice
• beli luk sitno iseckati ili izgnječiti
• u šerpi zagrejati ulje i dodati crni luk
• dinstati dok ne postane staklast
• dodati šargarepu, peršun i celer
• nastaviti sa dinstanjem dok povrće ne omekša
• dodati beli luk i kratko prodinstati
• dodati kuvani pasulj u šerpu sa dinstanim povrćem
• dodati lovorov list, mlevenu crvenu papriku, so i biber
• naliti vodom da pasulj ogrezne
• kuvati na tihoj vatri dok se svi sastojci ne sjedine i pasulj ne dobije željenu gustinu

Poslužiti toplo uz hleb. Za bogatiji ukus, možete dodati malo suvog povrća ili začina po želji. Pasulj je još ukusniji kada odstoji, pa ga možete pripremiti dan ranije.
U manastirima se sprema posna verzija pasulja, tako da se meso ne dodaje.

Pravila oblačenja u manastiru Studenica

Za posetu kao i u bilo kojem pravoslavnom manastiru, treba se oblačiti pristojno i skromno, u skladu s verskim običajima.
Preporučena odeća.

Za žene

• Duga suknja ili haljina (ispod kolena)
• Bluzа ili majica sa rukavima (bez dekoltea)
• Marama ili šal za pokrivanje glave (poželjno, ali ne obavezno)

Za muškarce

• Duge pantalone
• Košulja ili majica sa rukavima

Neprikladna odeća (za sve)

• Kratke suknje, šortsevi i uske helanke
• Duboki dekoltei i majice na bretele
• Odeća sa neprimerenim natpisima ili simbolima

Ako niste prikladno obučeni, u nekim manastirima možete dobiti pokrivač ili maramu na ulazu.

Manastir Studenica lokacija​

Nalazi u centralnoj Srbiji, u dolini reke Studenice, oko 39km jugozapadno od Kraljeva.

Manastir je smešten u prelepom prirodnom okruženju, okružen šumovitim planinama. Nalazi se u blizini mesta Ušće, na magistralnom putu koji vodi ka Novom Pazaru.

Oko 39 km od Kraljeva.
Oko 200 km od Beograda.

Studenica je lako dostupna automobilom, a postoje i organizovane turističke ture koje uključuju posetu manastiru.

Autor članka

Dejan Čorba, linkedin nalog. Od 2014 god napisao preko 400 članaka na teme iz širokog spektra oblasti. Članke radi samostalno ili u saradnji sa stručnim saradnicima kada je tema iz oblasti zdravlja.